I tako, Ivica Puljak – bivši gradonačelnik, samoprozvani pionir urbane znanosti – doživija je svoj politički kraj. I to u gradu koji mu je, u maniri pravog Splita, lipo i jasno reka: „Ajde, ća.“
HDZ-ov Tomislav Šuta je uzeja više od 53% glasova, a Puljak… e, on se nije ni približija. I onda – klasični Puljak – u maniri profesora s FESB-a, smireno, hladno, gotovo pa s olakšanjem, objavi da se povlači iz politike. Vraća se, kaže, znanosti.
A Split? Split se vraća – sam sebi.
Grad nije laboratorij, a ni narod ti nije PowerPoint publika
Tri godine je Puljak vodija grad kao da piše doktorat, a ne kao da vodi grad pun ljudi, bagera, pasa, parkinga, HNK i Hajduka. Sve je to bilo nekako sterilno, tehnički, bez kapi emocije. Čovik koji zna sve o kvarkovima, a ništa o kvartovima.
Kad je tribalo stat, odlučit, napravit reda – on bi sazva konferenciju. Ili još gore – pustija status. Ako je i napravija nešto konkretno, nitko to nije osjetija.
“Vodili smo Split pošteno i odgovorno”, kaže.
Ma je, pošteno ste zakomplicirali sve što se moglo zakomplicirat.
Ivošević? Ma on je samo mali začin u katastrofi
Puljak kaže da Ivošević nije bija uteg. I da su svi “dali sve od sebe”.
Ma nije stvar u tome što je Ivošević bija uteg – nego što je bija sidro. Povuklo vas je sve skupa doli.
Zamislite samo tu razinu realnosti: Split gori, ljudi grintaju, komunalci spavaju, a oni vode pressicu o – česticama. Pa nećemo valjda sad u Banovini imat CERN.
Split zna reć „Dosta, aj ća lagano“
I tako je doša kraj. Bez drame. Bez crvene kravate. Samo glasački listić i splitski dišpet.
Split je reka: “Ne tribamo eksperimente, tribamo gradonačelnika.”
I nije ovo neka spektakularna pobjeda Šute, nego impresivni poraz Puljka. Poraz nadmenosti, distance, hladnog upravljanja i politike koja misli da je bitnija od ljudi.
A što kaže Puljak? Da je “ponosan na ono što su napravili”.
Aj ti lipo. Ponesi i tu ponos sa sobom u laboratorij.
Pa-pa profesore, i nemoj zvat kad nestane interneta
Ivica Puljak je otiša iz politike uz osmijeh. Valjda mu je drago što se više ne mora pravit da ga Split zanima.
I to je u redu. Svaki čovik triba znat di mu je misto. Njegovo očito nije bilo u Banovini.
Njegovo je u dvorani sa slajdovima i pointerom.
A Split? Split će preživit. Uvik je.
Ali će zapamtit:
Kad ti narod kaže “aj ća” – ne pita se jesi bija pošten. Nego jesi bija koristan.
