“Ja sam 2014. došao u Njemačku na tri mjeseca da radim i zaradim sebi džip, imao sam frizera u Bosni i zatvorio sam ga… Došao sam da radim, da služim nekome…”
“Ja sam 2014. došao u Njemačku na tri mjeseca da radim i zaradim sebi džip, u Bosni sam imao frizerski salon i zatvorio sam ga… Došao sam da radim, da služim čovjeka… Kad sam došao, žena. poslužio i mene i njega. Šta je ovo?! Kad sam izašao iz kuće, rekao sam mami, daj mi kartu u jednom smjeru, ne vraćam se, a mama mi daje novac i kaže: Ti ne Ne znaš što ćeš tamo, evo možeš se vratiti, tamo se puno laže“, započinje svoju ispovijest Hana, koja već skoro deset godina živi i radi u Njemačkoj.
Sada se snašla, dobro joj ide, no početak nije bio nimalo lak, upozoravala ju je vlastita majka, koja je, kao i Hanin otac, mirovinu zaradila u Njemačkoj.
– Zna žena, kaže Hana prisjećajući se dolaska u Njemačku i koliko je bila u strahu jer nije znala ni jezik, a tamo je otišla potpuno sama u potrazi za poslom.
- Nakon dva-tri tjedna odemo u restoran, odvede me ovaj… Držao je jedan naš s Kosova, govori srpski… Čovjek nas je poslužio, sjeo i prevodio mi. Malo se bojim, malo sam nervozna, a ovaj tip me je zaprosio da mi sredi papire, da me oženi, ali pod uvjetom da mu služim dok je živ da ga djeca ne strpaju. u domu… I nešto je zabrljao sa djecom… Kuku, šta će mi reći moji, sve hodže i hadžije, šta će mi reći, a kako ću inače ostati u Njemačkoj.. …Imam 50 godina, kad ću zaraditi mirovinu, a ovaj mi kaže da prihvatim… – prisjeća se Hana.
- Ju ga vidi onakvog kakav je, a on meni kaže imam sve, nećeš požaliti, kaže on, a ja kažem što imam od toga osim papira, a on meni ovako: Oči u oči, moj interes, tvoj interes… Sluzi me dok sam ziv, udacu te, dacu ti papire, dacu ti sve sto imam… Ja mu kazem, imam kredit u Bosni. , čovjek mi pruži 5000 i kaže idi u Bosnu i plati, a ja sam imala kredit 3000, dao nam je još dvije tisuće… – prisjeća se Hana.
- Nisam se htjela udavati, imam 50 godina, ne treba mi muškarac, što da radim… Neka ja to iskoristim, ako imam mirovinu, mama nije imala dobro, a moj otac… Moja obitelj me se nije odrekla. Jesam li ga ja doveo u Bosnu? Jesam, morala sam, dolje sam došla u Bosnu zbog tih papira – kaže Hana za YouTube kanal Auslenderi koji bilježi priče i sudbine gastarbajtera iz cijele bivše Jugoslavije.
Što su radili i kako su komunicirali
Nije mi bilo u redu, dođeš kod Švabe kući, ne znaš jezik, ne znaš ga, prvo sam se bojala, imala sam svoju sobu, a navečer sam je morala zaključati. … Težak je bio, tamo su svi teški… Kaže mi da odem u mesnicu da kupim nešto spremno za jelo, ne znam ništa… Došao mi susjed i njegova žena mi pomogla s jezikom. , a govori drukčije od onih u Berlinu koji govore čisti njemački, sve hš, šš… Što me zezaš?, mislim.
Starac od osamdeset i nešto godina za kojeg se udala imao je tri odrasla sina, a tek kad je umro, saznala je od notara da je odnekud dobio i četvrtog sina.
- Kad je umro, sjeli smo za stol s njegovom djecom i ja i rekao sam im: Recite mi ako sam uzeo nešto što nije moje, ništa mi nisu uzeli… Iako je on imao osamdeset i neku, bio je dosta aktivan, dosta je putovalo zajedno.
- Nisam mu bila robinja, čovjek je sve radio, nisam ga ja kupala, on je sve sam radio, ja sam pravila doručak, ručak, večeru, prala, ispeglala, ali sam ga prvi put okupala kad je umro. , a uvijek sam imala najveći strah od mrtvih ljudi.. od mrtvih ljudi.
Ispričala je i da su je u ovih gotovo 10 godina nekoliko puta prevarili poslodavac i kolegica blagajnica, ali ih je poslala na sud i tužila.
Koliku joj je mirovinu ostavio?
Čvrsto se planira vratiti kući u Bosnu 2025. jer sada ima mirovinu, kad se njezinoj doda Švabina, bit će dosta. Kaže da joj je dovoljno tih 500 eura koje joj je ostavio, ne treba joj više, mora jesti i piti i to je to.
Inače, dodaje, u Njemačkoj imate dvije mirovine – ona ima svoju i imat će svoju, a njezina će mirovina s godinama samo rasti.
